Više ti ne pišem mnogo.
Ti si sada deo mojih dlanova. Prstiju. Šnale nemarno skupljene u kosi.
Ti si sada deo mog usnulog obraza, kada uveče tonem u san. Moj otisak u njemu.
Ti si sada deo moje šetnje ujutru, po hleb i perece. Deo mojih očiju, dok gledam oblake nad semaforom.
Ti si sada deo one tople vode u staklenoj tuš kabini, što mi teče niz
vrat, leđa, grudi, preko stomaka do butina, pa preko glatkih nogu, do peta
i prstiju.
Ti si sada deo svih mojih čežnji, strasti, radosti.
I poneke tuge.
Više ti ne pišem mnogo.
Ti si sada deo mene.
S.
No comments:
Post a Comment