Ono naše

"Mijenjaju se vremena, mijenjaju se obaveze i dužnosti, ali nije to ono što je najgore, najgore je ne znati šta ti je obaveza i šta ti je dužnost. Kad znaš, onda ti ostaje da živiš, ostaje ono naše."

--Muharem Bazdulj

Jednom bloger, uvek bloger

Maltene tri godine je prošlo od kada sam rešio da je gotovo sa pisanjem starog bloga... Starlight blog. Dobro, nije to bio njegov prvi naziv, ali se zadržao do kraja... Ili: "As it is, infinite."

U međuvremenu nisam izdržao bez pisanja, naravno, ali to je neka druga priča... Tu je i Ghosts of the Great Highway, ali nisam mnogo pisao tamo... Zapravo, da stvar bude gora - nisam mnogo ni čitao, priznajem. A, uz Starlight, to je uvek išlo zajedno, čitanje i pisanje...

"Jednom bloger, uvek bloger." Čuli ste ovo negde sigurno... Glede blogosfere, ima ovde one nevidljive, pozitivne životne energije kakva je ranijih godina emitovana preko radio-talasa; obožavao sam mnogo sjajnih radio-emisija... A blog je medij za sebe, koji mom načinu razmišljanja odgovara više nego bilo šta drugo. Dakle, da: jednom bloger, uvek bloger.

I šta se to u mom životu bitno dešavalo, promenilo...? Na ovo mi je teško da dam konkretan odgovor, jer nisam neko ko je otvoren na prvu loptu, a ovo jeste prva lopta, iako nije prva prva lopta... Da preformulišem pitanje onda: koliko toga se promenilo? E, na ovo već mogu da odgovorim!

Manje nego što sam želeo, ali više nego što sam očekivao.

I spoznao sam kako od najviše tačke, tj. od one za koju u određenom trenutku pomislimo da to jeste, uvek postoji viša, baš kao i beskonačan ponor ispod onog za šta čovek pomisli da je dno... A onda, jedino što ti preostaje je da počneš da se iznova penješ, mantrajući kako "put od hiljadu milja započinje prvim korakom".