Šta bi rekao Costello?

  

Volim noć. Volim noći, zapravo. Onako, nekoliko njih vezano. I da tada obavljam sve što mogu, a zaspim čim ugledam naznake zore. (Najlepše spavam - prepodne!) No, što sam stariji, toga ima sve manje, iako tako najbolje funkcionišem. Stara navika. Pa još kad radim stvari koje volim...

Jedna od prethodnih bila je baš takva: radio, slušao muziku, razmišljao. Uživao. Tokom takvih noći, ponekad se osećam kao C., glavni junak jednog od omiljenih romana, kada se odveze u pustinju i priseća... Mnogo čega. I prosto mi bude žao kad mi se prispava i glava klone.

Tako je bilo i pomenute noći... Zamislim se o nečemu, pa se, gotovo uobičajeno, zapitam: šta bi mi sad rekao Elvis Costello? Misli potom odlutaju svojim tokovima, vraćaju se, pa opet zaigraju. Odlete, dolete... Dok se konačno ne primire.

I tada znam. Budem siguran, zapravo, da bi rekao: "Let's talk about the..."