Gdegod da krenem,
Vučem neke stare misli.
Zastajem na raskršću,
Koje odvaja sadašnjost i budućnost.
Lutalica zaodenuta sumnjom,
prolazi pored mene;
Korača samo pravo,
ne uzvrativši mi pogled.
Nastavljam dalje, čvrsto rešen da,
Kada stignem, srebrnom oštricom noža,
Za tebe pažljivo uzmem
Cvet ruže boje koja ne postoji.
No comments:
Post a Comment