Volimo vina. Kako crna, tako i bela, u zavisnosti od toga uz šta ih pijemo... Premda, ponekad to zavisi i od raspoloženja... Ili godišnjeg doba!
Recimo, s jeseni i zimi, bolje legne čaša kakvog crnog, s proleća i leti belog. Laganija hrana, laganije vreme, laganija odeća, pa tako nekako i vino - još jednom: belo. Kilometraža prilično duga, pa u odabiru gotovo nikad ne omanem. Tikveška bela su odlična; Alexandria ili (nešto skuplja, doduše...) Tamjanika, a nedavno sam otkrio predivan fruškogorski Orfelin (Kovačević).
Mnogo toga je kod vina važno; meni najvažnije da je suvo (eventualno polusuvo) i dobro ohlađeno. Starost manje-više... (A ni visoka cena uopšte nije garant kvaliteta; naprotiv.) I još nešto je važno: vino mora, ali mora da bude - strpljivo. To što ste ga danas kupili, ne znači da ono sme da insistira da ga danas odmah i popijete.
Jedno takvo, belo i strpljivo, kupili smo pre dve-tri nedelje. Upravo ga pijemo. Nazdravljamo, gledamo se i smeškamo. Bez reči. Ne znam da l' je u vinu istina, neka se time bave mudriji od mene... Ali znam da su večeras, pod prigušenom svetlošću, malo lampi, malo sveća, njene oči i kosa boje vina. Strpljivog.
No comments:
Post a Comment