Thursday, December 18, 2014

Ona i ja ili Skoro sasvim obična priča

   
Meni je sada potrebno mnogo više hrabrosti da napišem skoro sasvim običnu (a našu) priču, nego ranije. Sećaš se one orahovače što sam je jednom prokrijumčarila, krišom od mojih, a posle smo je nakratko držali u frizu, pre nego što smo se napili, pa zatim vodili ljubav? Ležimo, okrenuti na levi bok (ili je to bio desni?)...

Fascinira me taj krovni prozor podjednako kao što me blizina tvoga tela uljuljkava u svest o sreći. 

Uspaničila me je pomisao da sam ponovo izgubila minđušu, iako bih ih kasnije nekim čudom uvek pronalazila u tvom krevetu... Skoro sasvim obična priča. Skoro...

S.

***
 
Trenutak, samo trenutak. Jedna od onih slika zamrzutih u vremenu i ugraviranih u sećanje. Do kraja sveta. Trenutak. Setim se da sam mrzeo obične priče, o običnim ljudima... Bile su mi dosadne. Nisam pročitao "Čiču Gorija", npr.

Vremenom, to se promenilo. S tobom, uz tebe, od tebe, naučio sam da prepoznam magiju trenutka. Postao dobrim delom kao ti, "osoba trenutka". Odavno si mi to rekla, ali znaš da ništa ne zaboravljam...

Ležimo, okrenuti na levi bok. Vodili smo ljubav dvaput i sada smo za neku skoro sasvim običnu priču. Pripijam lice uz tvoje. Mi smo skoro sasvim obični ljudi... Vremenski foto-aparat odrađuje svoje... Pogled mi se gubi u milini tvog lica... Film koji gledamo ionako znam napamet.
 
A.

No comments:

Post a Comment